Fuhur čita

Postoji vrsta vremena u romanima koja izmiče uobičajenim merilima. Ne određuju ga kalendari ni satovi, niti se može jasno uokviriti uzročno-posledičnim nizovima. Umesto toga, ono je fluidno, rasteže se i sažima prema subjektivnom doživljaju. U Idiotu Elif Batuman, takav pristup vremenu nije samo narativni izbor već i ključna odrednica Selininog iskustva. Selin i rastezanje realnosti Ako bismo morali da postavimo Selininu priču u konvencionalni okvir, ona bi trajala jednu akademsku godinu, od početka semestra na Harvardu do letnjeg putovanja u Mađarsku. Međutim, ono što Batuman radi sa tim periodom daleko je od hronološke preciznosti. Selinina priča se ne odvija po ustaljenim zakonima vremena. Umesto toga, ona lebdi kroz niz trenutaka koji se ne ređaju po logici događaja već po logici sećanja i misaonih procesa. Batuman koristi način pisanja koji razbija klasični ritam naracije. Scene koje bismo očekivali da budu ključne, kao recimo, Selinini susreti sa Ivanom, ponekad prolaze tiho, g...

Beskrajna priča Mihaela Endea je roman koji očarava čitaoce ne samo maštovitim svetom, već i neobičnom strukturom pripovedanja . Centralni narativni postupak u ovom delu je priča unutar priče koja se ogleda u romanu o dečaku koji čita roman. Ovim metanarativnim trikom Ende stvara dve stvarnosti koje se prepliću: stvarni svet u kojem živi glavni junak Bastijan Baltazar Buks i fantastični svet po imenu Fantazija unutar ukradene knjige koju Bastijan čita. Kroz takvu dvostruku priču, autor nas vodi na dvostruko putovanje, jedno koje Bastijan proživljava u tavanu škole, čitajući magičnu knjigu, i drugo u samoj knjizi, gde junaci Fantazije vode bitke od životne važnosti. Ovaj jedinstveni pristup odmah privlači pažnju čitalaca i poziva nas da i sami postanemo deo priče, baš kao što se to dešava Bastijanu dok čita. U narednim pasusima istražićemo kako Ende koristi priču u priči, kakav uticaj ovaj postupak ima na strukturu i značenje romana, koja je njegova uloga u razvoju lika Bastijana, i ko...